У просторијама Градске општине Стари град званично је отпочело јавно сакупљање потрошених батерија и сијалица, чиме се Београд захваљујући пројекту „Повећање стопе рециклаже батерија и сијалица“, прикључује Крагујевцу у прикупљању ове врсте отпада. Пројекат спроводи НАЛЕД, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ и партнера из рециклажне индустрије.

Основни разлози неразвијености сакупљачке мреже за батерије и сијалице у Србији су непостојање контејнера за одлагање и постројења за третман батерија, непостојање система одвојеног сакупљања батерија и сијалица из домаћинстава, као и непостојање одређених локација за сакупљање овог отпада.

Радослав Марјановић, председник Градске општине Стари град обратио се присутним учесницима конференције нагласивши да су досадашње активности наше општине усмерене ка унапређењу квалитета животне средине.

„Позивам суграђане нам се придруже јер од сада имају могућност да у општински Услужни центар, радним даном од 8 до 16 часова, донесу истрошене батерије и сијалице и да их одложе у посуде које су за то намењене, и да личним примером допринесу очувању животне средине, што је и приоритет у нашем раду“, поручио је председник Радослав Марјановић и нагласио да су овакви пројекти партнерства јавног, цивилног  и приватног сектора изузетно важни за подизање свести о важности сакупљања и значају рециклаже опасног отпада јер је заједнички циљ да оне заврше у рециклажном центру, а не на депонији.

„Важно  је да ширимо мрежу сакупљања овог отпада, тако што ћемо у њу укључити све државне институције и установе са Старог града. Истовремено спроводимо и бројне програме озелењавања наше општине, која је у протеклом периоду реализовала низ еколошких програма на локалном нивоу у партнерству са Градом и Републиком. Уз подршку Министарства животне средине и „Зеленила Београд“ је засађено око 160 стабала липе и јасена, дуж бициклистичке стазе на Дунавском кеју. Наставићемо садњу дрвећа у „62 староградске баште“, које се налазе у двориштима наших зграда“, поручио је председник Марјановић и подвукао да је сарадња са ГИЗ-ом, НАЛЕД-ом и приватним сектором значајна за подизање еколошке свести и неговање позитивне праксе у овој области, због чега се општина Стари град одлучила да буде, као прва општина у Београду, део овог друштвено-одговорног пројекта.

Слободан Крстовић, директор за одрживи развој у НАЛЕД-у, нагласио је важност унапређења система сакупљања отпадних батерија и сијалица у Србији.

„У децембру смо у оквиру пројекта у јавним установама Крагујевца поставили посуде за одлагање батерија и сијалица које је изазвало велики одзив грађана, и дало позитивне резултате, па смо подстакнути овим искуством одлучили да заједно са Општином Стари град наставимо да континуирано радимо на побољшању еколошке свести говорећи о важности рециклаже ове врсте отровног отпада“, истакао је Крстовић, додајући да до краја месеца креће прикупљање батерија и сијалица на појединим факултетима у оквиру Београдског Универзитета

Санела Мандић, менаџерка пројеката у ГИЗ-у, навела је да се пројекат спроводи у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором develoPPP.de, који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој, а да је главни циљ проналазак системског решења прикупљања отпадних батерија и сијалица.

„Овај пројекат подржава достизање циљева Србије у смањењу количине ЕЕ отпада и батерија које завршавају на депонијама и настојања државе у процесу приступања ЕУ, те се очекује да се овај позитивни тренд настави и прошири широм земље“, рекла је Мандић Вељковски.

Никола Егић, директор рециклажног центра „Божић и синови“, истиче да сијалице са живиним влакнима не би смеле да заврше у природи јер могу да контаминирају већу количину воде и земљишта.

„Уколико се са оваквом врстом отпада не поступа савесно, односно ако се не преда овлашћеном рециклажном центру, може неповољно да утиче не само на животну средину, већ може да угрози и животе људи. Србија је технолошки јако добро опремљена за рециклажу сијалица, међутим, канали за прикупљање су недовољно развијени“, рекао је Егић.

Марија Пивневи, директорка компаније „Е-рециклажа – Београд“, скренула је пажњу на важност постојања оваквих пројеката и нада се да ће у будућности више организација и компанија сарађивати са овлашћеним оператерима за управљање отпадом.

„Како би се унапредио систем управљања отпада потребно је укључити локалне самоуправе, као и организације, као значајне елементе у овом процесу. Драго ми је што је Општина Стари град препознала значај пројекта „Повећање стопе рециклажа батерија и сијалица“ и верујем да ће својим моделом утицати на друге општине и градове у едуковању грађана о важности рециклаже ове врсте отпада“, истакла је Пивневи.

Изузев општине Стари град, акцији ће се придружити и 13 факултета Београдског универзитета на којима ће бити постављене канте за отпадне батерије и сијалице: Факултет за физичку хемију, Медицински факултет, Технолошко-металуршки факултет, Биолошки факултет, Факултет организационих наука, Машински факултет, Грађевински факултет, Фармацеутски факултет, Факултет политичких наука, Физички факултет, Филолошки факултет, Електротехнички факултет и Технички факултет у Бору.

Услужни центар Градске општине Стари град  се налази у приземљу општинске зграде (улаз из Нушићеве улице), а за суграђане је отворен сваког радног дана од 8 до 16 часова.

За додатне информације можете се обратити и путем телефона – 0800 077 775 (бесплатан телефонски позив).

Извор: www.starigrad.org.rs