Весић: Просечна нето зарада у Београду је већа за 116 евра него у 2014. години
Градско веће Београда усвојило је јуче предлог Одлуке о ребалансу буџета града за 2019. године и упутило га Скупштини града на усвајање.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић, који је председавао седници, рекао је да укупна средства планирана буџетом града Беграда и градских општина по ребалансу износе 134.765.771.257 динара, што је за 4,61 одсто више од садашњег буџета.
Како преноси градски Секретаријат за информисање, он је додао да после ребаланса буџета града и градских општина износи 1,134 милијарди евра и да је највећи у историј Београда.
Весић је прецизирао да фискални дефицит града износи 7.770.333.814 динара, што чини 7,9 одсто укупних буџетских расхода, далеко мање од 10 одсто колико закон дозвољава и додао да суштина дефицита нема јер је у потпуности покривен са суфицитом из прошле године који износи 8.794.920.214 динара.
"Градски буџет је већи јер током првих шест месеци ове године имамо већих приход од пореза на доходак грађана за 3,4 одсто, од чега се највеће повећање односи на порез на зараде у износу од четри одсто. Већи приход од ова два пореза резултат је повећања броја запослених, као и раста зарада на територији Београда. Просечна нето зарада у Београду у априлу 2019. износила је 67.847 динара или 575 евра, и већа је за 116 евра него 2014. године", навео је Весић.
Он је додао да Град има веће приходе од пореза на имовину за 8,7 одсто, што је последица пораста тржишта некретнина на којем се продаје све више станова.
"Београд има већу наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта за 12,1 одсто, што представља резултат издавања грађевинских дозвола за око милион квадрата сваке године, приход од закупа грађевинског земљишта већи је за 18 одсто, а приход од продаје имовине већи је за чак 49,7 одсто", прецизирао је Весић.
Заменик градоначелника рекао је и да је на дан 31. децембра 2018. године вредност имовине града Београда износила 7,279 милијарди евра, док је пет година раније, 31. децембра 2013, износила 4,471 милијарди евра.
"Када говоримо о расходима, највеће увећање у износу од 1.082.960.840 динара односи се на одржавање јавних путева, поправку осветљења јавних саобраћајних површина, асфалтирање улица и општинских путева, за побошавање рада градског превоза одвојено је додатних 1.022.605.054 динара, за сузбијање комараца и других сстетних организама издвојено је нових 180,7 милиона динара, за финансирање функционисања основних и средњих школа нових 391,1 милион динара а за финансирање рада установа социјалне заштите додатних 84,6 милиона динара", рекао је Весић.
Он је додао да је Град Београд издвојио и додатних 2,1 милијарди динара за финансирање дела економске цене боравка деце у вртицима.
Весић је рекао да све ове импозантне финансијске резултате град Београд остварује у условима када добија 66 одсто од пореза на доходак грађана, док остали градови у Србији добијају 77 одсто, а општине 74 одсто.
"Да Београд добија мање од осталих градова у Србији одлучио је 1. октобра 2011. године тадашњи градоначелник Драган Ђилас. Због овакве одлуке, Београд је добио око 30 милијарди динара мање од 2011. године до данас из буџета Републике . Ова чињеница је најбољи одговор на питање зашто ће Београд наставити да тражи и добије директну помоћ из буџета Републике за посебне пројекте тако да унапред одговорим незналицама које ће овакве одлуке да нападају. Наш буџзет јесте 1,134 милијарди евра и највећи је у историји града, али у Београду толико тога треба да се уради да је овај буџет недовољан. Уосталом, Београђани 40 одсто бруто домаћег производа Србије и највише доприноси великим успесима Владе. Зато ћемо заједно са Владом наставити да градимо и развијамо Београд на велику жалост наших критичара", закључио је Горан Весић.
Извор:Танјуг