Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали саопштио је, након седнице Социјално-економског савета, да ће од 1. јануара минимална цена рада износити 230 динара по сату, односно 40.020 динара месечно, у односу на постојећу од 35.000 динара.

Мали је у обраћању новинарима истакао да је то процентуално повећање од 14,3 одсто, што је највећи раст минималне зараде икада.

Овде смо покушали да успоставимо равнотежу између два захтева – захтева синдиката за много веће повећање минималне зараде и захтева послодаваца да у ситуацији када све више расте цена инпута и енергената, али и неизвесности на тржишту, покушамо да сачувамо радна места, објаснио је он.

Мали је указао на то да је држава из године у годину ишла ка материјалном повећању минималне цене рада, много већем него што је била стопа инфлације, а исти принцип примењује и сада.

Наиме, како је предочио, просечна стопа инфлације ове године пројектована је на 11,5 одсто, наредне године 8,7 одсто, тако да са те стране ово повећање минималне зараде, умногоме или бар донекле, покрива повећање стопе инфлације ове две године.

Мали је рекао да повећање минималне зараде од 14,3 одсто повећава трошак свих послодаваца у Србији – и државе и приватних послодаваца за укупно 41 милијарду динара, односно 350 милиона евра годишње.

Према његовим речима, управо имајући то у виду држава је опет преузела терет овог повећања минималне зараде на себе и донела одлуку да се додатно растерете зараде на терет послодавца, дакле да наставимо са оним трендом смањења оптерећења на зараде са којим смо почели 2017. године.

Од 1. јануара 2023. године ићи ћемо са повећањем неопорезивог дела дохотка са 19.300 динара на 21.712 динара и такође ћемо умањити доприносе за ПИО фонд на терет послодавца за један процентни поен, прецизирао је Мали.

Мали је објаснио да ћемо на такав начин у потпуности да анулирамо повећање за послодавце које доноси минимална зарада како бисмо избегли било какву могућност отпуштања услед повећања плата, а имајући у виду огромну кризу са којом се цео свет тренутно суочава.

Мали је указао на то да је укупно растерећење зарада у последњих пет година дошло на 60 одсто.

Према његовим речима, стопа незапослености износи 8,9 одсто, што је историјски најнижа стопа незапослености у Србији, раст БДП-а у првом кварталу износио је 4,4 одсто, а у другом 3,9 одсто, јавни дуг је на нивоу од 54,7 одсто, док је у првих осам месеци ове године било 2,6 милијарди евра страних директних инвестиција.

Веома је важно да све што радимо сагледамо у оквиру једне шире слике – макроекономске стабилности у Србији, коју ћемо одржати само на основу овако балансираних одлука, подвукао је Мали.

Поред повећања минималне цене рада, држава ће од 1. новембра повећати пензије за девет одсто, а од 1. јануара додатно 12,1 одсто, најавио је он и додао да нас очекује и повећање плата у јавном сектору у износу од 12,5 одсто.

Након повећања минималне зараде и плата у јавном сектору, очекујемо да ће просечна плата у 2023. години износити 706 евра, тако да у потпуности идемо у корак са планом да до краја 2025. године просечна плата буде 1.000 евра, а просечна пензија око 420-450 евра, напоменуо је Мали.

Истовремено, Мали се осврнуо и на минималну потрошачку корпу, која је данас покривена са 81,2 одсто минималном ценом рада.

Кредит од УАЕ за рефинансирање кредита, не подиже дуг

Кредит из Уједињених Арапских Емирата биће искоришћен за рефинансирање дуга који доспева у јануару, изјавио је Мали и истакао да држава тако ни мало не повећава јавни дуг, већ враћа старе дугове.

Мали је, обраћајући се после седнице Социјално-економског савета, запитао ко може данас у свету да дође до кредита са три одсто камате.

Навео је да је јавни дуг Србије тренутно 30,5 милијарди евра, Немачки скоро 80 пута већи, а дуг САД - 19,2 трилиона долара, те да није реч о презадуженима, јер државе носе тај дуг.

Мали је оценио да апсолутно ништа не може да се закључи из апсолутних цифара дуга.

Указао је да значајан параметар удела јавног дуга у БДП, а у Србији је то 54,7 одсто, што је далеко испод обавеза по Мастрихту.

"Дакле далеко испод 60 одсто што је стандард Европске уније", рекао је Мали.

Мали је навео податке Евростата о низу европских држава где је удео јавног дуга у БДП-у драстично већи.

Оценио је да Србија добро стоји у односу на ове много развијеније земље, те истакао да су оне презадужене а не Србија.

Опозицији је после недавног потписивања кредита од милијарду долара са тр одсто камате од УАЕ упозорила да Србија има превелики јавни дуг од 33 милијарде, а Мали је им је поручио да не причају глупости.

"Упоредите неке индикаторе који имају смисла, неке индикаторе које цео свет користи", навео је Мали.

Извор: Танјуг